среда, 4. мај 2011.

Verba non acta?

Nama ženama nikada udovoljiti,sada želimo i reči a ne samo dela.Kažu, 21. vek,doba ekspanzije ženske emancipacije,snage i nezavisnosti, medjutim,nađe se i po koji izuzetak. Taj izuzetak, nazvaću ga mazohistom, upušta se u avanturu zvanu ''zaljubljivanje''. Ono kao, leptirići u stomaku, lepršavost, bla bla...Voleti i biti voljen? -danas zeznut posao. Kao po šablonu, čim se prepustiš tzv. zaljubljivanju, iz istog izadješ: izmrvljen,razočaran, mrziš ceo svet a ne tu osobu koja je i uzrok svega toga.Ono biva nekako izopšteno iz cele situacije... Ne kažem da se ne treba zaljubljivati,štavise...go for it!Ali pažljivo, što je brzo to je i kuso,kažu neki naši preci. Sloow doown girl!Uloge su zamenjene. Oni su sada u ulozi onog što treba da se osvaja non stop. Eh, da je Merlin Monro živa.Da, danas imamo situaciju kada su dzentlmeni retka vrsta, pa se često dovedemo u situaciju da vodimo celu igru a posle se razmišljamo : ''ko je kome tu trebao da otvori vrata?''.Metaforički rečeno,naravno.Ženska emancipacija kažu, šta ste tražile to ste i dobile. Igra je postala ravnopravna. Nemojte misliti da ne znam o čemu pričam, ovo je i te kako moj rejon. - ,,Jao,zasto mi se ne javlja''; ,,Jao,ko zna sta radi'', sve to ide u rok službe. Ali, čemu to?Život postoji i mimo njih, samo to treba na vreme shvatiti. Ne, ovo nije još jedan lajfstajl post, iliti koolumna, nisam ja u tom fazonu...Ja samo želim da sačuvam ženski svet od tih uzurpatora srca, jer ono je krhko i lako lomljivo. Dragi moji čitaoci,zaboravite na duge eseje i teške elaboracije. Ovo sam ja u kratkim crtama.

4 коментара:

Стефан Јањић је рекао...

Драга Наташа,
обично се каже да се први мачићи у воду бацају (мислим, и сама си употребила неке народне мудрости у тексту па се солидаришем) :) Међутим, на овом блогу нема мачића за бацање. Веома добар почетак! Заправо, морам да почнем од краја. У њему кажеш како не треба да очекујемо дуге есеје и тешке елаборације. Међутим, ја не мислим да је ово што си написала- једноставна елаборација. Текст јесте кратак, али је писан пажљиво и види се да је свака реченица промишљена. Могу да ти кажем из сопственог искуства да људи не воле да читају дуге постове. Простим језиком- то их смара (чак и кад је текст јако занимљив) Дакле: што краће и ефектније! Ти си "убола" праву форму и предлажем ти да наставиш да пишеш тако. О самој теми не знам шта да кажем. Можда само то да сам некидан у Меркатору видео мушкарца како ради на каси. То ме је зачудило. А онда ме је зачудило сопствено чуђење. Мислим да је борба за равноправност добила сасвим другу димензију. Мислим да су жене сада у предности.

И једва чекам следећи текст :D

Nataša је рекао...

Sjajna motivacija za dalje piskaranje.;) Zahvaljujem. Nisam htela da sirim, a o (ne)ravnopravnosti izmedju zena i muskaraca bih mogla do sutra. No,nekom drugom prilikom jos o tome. Hvala jos jednom. P.S. Ne daj mi da se uobrazim. :)

LeaR. је рекао...

Mnogo mi se đa!
Msm, vidi se da si učila od najboljih. ;)

Анониман је рекао...

Joooooooooj! Bolje da cutim... Imaju i muskarci sta da kazi o tim tzv. emancipovanim zenama. No, u stranu sad to.
Mislim da su iznete Istine na mestu. A mi muskarci jos uvek ucimo kako da se snadjemo u ovoj novoj Istini. Jer ja vise ne mogu da ubijem vepra i da tako pokazem nekom koliko mi je stalo. Sad moram da izmisljam nove nacine.. Poput emocija, srca i slicnih nama (cast izuzecima) nepoznatih, klizavih terena. Tako da, molim vas devojke, razumite ako vidite da smo "malo" nevesti.
Fantomacan

Постави коментар