Mi mladi, dolazimo sa svojim vremenom!?

Čekajući sledeći nalet inspiracije naletela sam na jednu zapostavljenu temu, za koju mi se mehanički javila inspiracija i reči su počele da se ređaju same od sebe. Niko od nas, ja verujem, nije imun na trenutno stanje u našoj državi. Blogove koje ja čitam, najčećšće su inspirisani istim temana. Mladi izražavaju svoje nezadovoljstvo tim putem, trudeći se da pobegnu od realnosti koja ih okružuje. Provodimo puno vremena za kompjuterom, da, naravno, fino nam je ovako ušuškanima u virtuozi facebook-a, tweetera i ostale bande. ,, Na mladima svet ostaje''!? Imam osećaj, da ako još jednom to čujem, pogotovu od nekog političara, izgubiću kontrolu, dići ću revoluciju! Gotovo je sa izrabljivanjem jadnog našeg mladog naroda! Neće mene više jedna isfrustirana tetica u menzi da krivi za to da je loše plaćena i da zbog toga neće da mi sipa kukuruz umesto boranije! Stop tome. Fantaziram naravno. Prošlo je vreme velikih francuskih i ruskih revolucija, mi ne možemo ni stotinjak studenata da okupimo za najobičniji malo proteščić povodom smanjivanja onih odveć malih školarina. Uspevamo da zaustavimo saobraćaj s vremena na vreme i to je to, ništa više. Čujem danas... oni Cecini miliončići koje nam duguje bi bili taman za finasiranje stotinjak studenata, čitavu jednu godinu!Eeej! Kuda ide ova država? Izlizana tema, znam. Ali je tako nepresušno, puna okidača inspiracije. Good for me. Kasnije čujem na sociologiji, društvo može da se menja. Promene počinju na individualnom planu. E pa onda kod nas treba mnogo pojedinaca da se promeni. Tešim se, ,,dokle god ima mraka bice svanuća''... mudro je prozborio Andrić nam Ivo.