Nešto iz arhive

Čeprkajući po folderima, slučajno naiđoh na jedno od mojih radova a.k.a novinarskih pokušaja pisanja reportaže. Meni se činilo obećavajućim, onako, s početničke strane, no vi procenite sami. Greške sam i ja uvidela (Uvodna reč u opisu predmeta Novinarski žanrovi). Pa idemo:

,, Nije kome je namenjeno,već kome je sudjeno, 29. decembar, vesti u 15h, RTS: ,,Građani Srbije će Novu godinu moći da dočekaju na Trgu skoro svih gradova u Srbiji, gde će ih zabavljati mnogi izvođači. Ove kao i svake godie, kafići i restorani nude nezaboravan provod u svojim lokalima po veoma "povoljnim" cenama.." Najavljeno je sa velikim iščekivanjem spikera,khm.. A na svim kanalima "zaapanjujuće " dobar program u novogodisnjoj noći. Khm-još jednom. Čini mi se, kao da je svake godine ista priča, ili je mozda čak i gore. Psihički spremajući se za doček na Trgu u NS-u, bivam podložena dobroj našoj staroj –nije kome je namenjeno već kome je suđeno!? Sta se desilo? Vec dugi niz godina, Ng dočekujem u svom rodnom selu u lokalnom kafeu sa istim ljudima svake godine. Htedoh pobeći od te sada vec dosadne rutine i svake godine istog dočekivanja...no to je bila nemoguća misija. ( Sudbina)Selo me je ščepalo svojim hladnim sibirskim rukama i učinilo da putevi zamrznu I autobusi ne dodju a društvo koje je trebalo sa mnom na novosadski Trg, otkaže celu stvar.Trenutak očaja. Ali pomirih se sa sudbinom. Usledilo je klasično tešenje, -Pa ko zna zašto je to dobro. Ispade istina to...ko zna zasto, meni je provod bio odličan. Vratimo se na početak, isti taj lokal, ovog puta je predivno dočarao novogodišnju atmosferu, intimnim I pomalo mističnim osvetljenjem(na iznenađenje svih nas), pićem u neizmernim količinama(iznenadjene #2) I naravno malim ali odabranim društvom(Klasika). Sve to upakovano u najlepši Novogodišnji aranžman odagnalo je onaj osećaj dosadne rutine glatkim potezom. -Nisam mogla dovoljno da se načudim. Ipak, nije najbitnije mesto, već društvo u kom se nalaziš. Oko mene su bili dragi ljudi, koje poznajem dugi niz godina I kojima sam, sa zadovoljstvom tačno u 12h čestitala Ng i poželela im sve najlepše. Lepšeg osećaja, čini mi se, nema. Pravi prijatelji su oni koji tako dugo traju. Sebi sam zaboravila da poželim bilo šta, ali se to sto želim podrazumevalo svakako I bez da sam poželela. ;) Dragi moji, slušaoci, do sledeće godine.'' Odjava i kraj . Emitovano na radiju ,,Zrenjanin'' 2.1.2011.