Taj crveni jastuk, izbledelih slova...

Oduvek me je fascinirala ta navika kod ljudi da neka svoja verovanja, priželjkivanja, i predviđanja povežu sa nekim najobičnijim brojem. Dokle ide ljudska kreativnost, pokazao nam je izvesni profesor makroekonomije, Kosta Josifidis, koji je svoje versko opredeljenje usmerio upravo ka brojevima. Imala sam priliku da pročitam delove njegove knjige ''Dno utrobe'', gde je on umesto svakog naslova pesme, stavio broj, upravo zbog značenja koje ono nosi sa sobom. Dakle, numerologija i astronumerologija imaju podjednako manipulativno dejstvo kod ljudi kao i verovanje u Boga. Nazovite ovo tvrdnjom bez argumenata, ali to je jednostavno činjenično stanje. Ljudima je potrebno da veruju u nešto što im makar na trenutak, čini život lakšim, lepšim ili ipak, ne. Poći ću od sebe. Moj život se uvek nekako vrteo oko broja 3(tri). Ali, ako izuzmemo da sve što radim, najbolje uradim iz trećeg puta, onda od tog broja i nije neka korist. Da nije tog jastuka, crvene boje... verovatno o tom broju ne bih ni razmišljala, ovako, izbeći ga je nemoguće. Taj jastuk crvene boje, izbledelih slova. Da, slova su izbledela, kako mozda, od svega onoga što sam mu kazala u tim, retkim trenucima nemoći, tako i od toga, što čak ni na jednom jastuku, ne mogu da traju večno. Doduše, ni u svojim najboljim danima nisu ukazivala na neki duži rok trajanja. Jeftina uteha. Taj jastuk crvene boje, gledam ga svaki dan. Tu je, podseća na neki lep period mog života, ubija svojim prisustvom, pravi od mene mazohistu. Vraća me opet broju 3. Bliži se, podseća, pravi od mene mazohistu, opet.

Nešto iz arhive

Čeprkajući po folderima, slučajno naiđoh na jedno od mojih radova a.k.a novinarskih pokušaja pisanja reportaže. Meni se činilo obećavajućim, onako, s početničke strane, no vi procenite sami. Greške sam i ja uvidela (Uvodna reč u opisu predmeta Novinarski žanrovi). Pa idemo:

,, Nije kome je namenjeno,već kome je sudjeno, 29. decembar, vesti u 15h, RTS: ,,Građani Srbije će Novu godinu moći da dočekaju na Trgu skoro svih gradova u Srbiji, gde će ih zabavljati mnogi izvođači. Ove kao i svake godie, kafići i restorani nude nezaboravan provod u svojim lokalima po veoma "povoljnim" cenama.." Najavljeno je sa velikim iščekivanjem spikera,khm.. A na svim kanalima "zaapanjujuće " dobar program u novogodisnjoj noći. Khm-još jednom. Čini mi se, kao da je svake godine ista priča, ili je mozda čak i gore. Psihički spremajući se za doček na Trgu u NS-u, bivam podložena dobroj našoj staroj –nije kome je namenjeno već kome je suđeno!? Sta se desilo? Vec dugi niz godina, Ng dočekujem u svom rodnom selu u lokalnom kafeu sa istim ljudima svake godine. Htedoh pobeći od te sada vec dosadne rutine i svake godine istog dočekivanja...no to je bila nemoguća misija. ( Sudbina)Selo me je ščepalo svojim hladnim sibirskim rukama i učinilo da putevi zamrznu I autobusi ne dodju a društvo koje je trebalo sa mnom na novosadski Trg, otkaže celu stvar.Trenutak očaja. Ali pomirih se sa sudbinom. Usledilo je klasično tešenje, -Pa ko zna zašto je to dobro. Ispade istina to...ko zna zasto, meni je provod bio odličan. Vratimo se na početak, isti taj lokal, ovog puta je predivno dočarao novogodišnju atmosferu, intimnim I pomalo mističnim osvetljenjem(na iznenađenje svih nas), pićem u neizmernim količinama(iznenadjene #2) I naravno malim ali odabranim društvom(Klasika). Sve to upakovano u najlepši Novogodišnji aranžman odagnalo je onaj osećaj dosadne rutine glatkim potezom. -Nisam mogla dovoljno da se načudim. Ipak, nije najbitnije mesto, već društvo u kom se nalaziš. Oko mene su bili dragi ljudi, koje poznajem dugi niz godina I kojima sam, sa zadovoljstvom tačno u 12h čestitala Ng i poželela im sve najlepše. Lepšeg osećaja, čini mi se, nema. Pravi prijatelji su oni koji tako dugo traju. Sebi sam zaboravila da poželim bilo šta, ali se to sto želim podrazumevalo svakako I bez da sam poželela. ;) Dragi moji, slušaoci, do sledeće godine.'' Odjava i kraj . Emitovano na radiju ,,Zrenjanin'' 2.1.2011.

Mi mladi, dolazimo sa svojim vremenom!?

Čekajući sledeći nalet inspiracije naletela sam na jednu zapostavljenu temu, za koju mi se mehanički javila inspiracija i reči su počele da se ređaju same od sebe. Niko od nas, ja verujem, nije imun na trenutno stanje u našoj državi. Blogove koje ja čitam, najčećšće su inspirisani istim temana. Mladi izražavaju svoje nezadovoljstvo tim putem, trudeći se da pobegnu od realnosti koja ih okružuje. Provodimo puno vremena za kompjuterom, da, naravno, fino nam je ovako ušuškanima u virtuozi facebook-a, tweetera i ostale bande. ,, Na mladima svet ostaje''!? Imam osećaj, da ako još jednom to čujem, pogotovu od nekog političara, izgubiću kontrolu, dići ću revoluciju! Gotovo je sa izrabljivanjem jadnog našeg mladog naroda! Neće mene više jedna isfrustirana tetica u menzi da krivi za to da je loše plaćena i da zbog toga neće da mi sipa kukuruz umesto boranije! Stop tome. Fantaziram naravno. Prošlo je vreme velikih francuskih i ruskih revolucija, mi ne možemo ni stotinjak studenata da okupimo za najobičniji malo proteščić povodom smanjivanja onih odveć malih školarina. Uspevamo da zaustavimo saobraćaj s vremena na vreme i to je to, ništa više. Čujem danas... oni Cecini miliončići koje nam duguje bi bili taman za finasiranje stotinjak studenata, čitavu jednu godinu!Eeej! Kuda ide ova država? Izlizana tema, znam. Ali je tako nepresušno, puna okidača inspiracije. Good for me. Kasnije čujem na sociologiji, društvo može da se menja. Promene počinju na individualnom planu. E pa onda kod nas treba mnogo pojedinaca da se promeni. Tešim se, ,,dokle god ima mraka bice svanuća''... mudro je prozborio Andrić nam Ivo.

Verba non acta?

Nama ženama nikada udovoljiti,sada želimo i reči a ne samo dela.Kažu, 21. vek,doba ekspanzije ženske emancipacije,snage i nezavisnosti, medjutim,nađe se i po koji izuzetak. Taj izuzetak, nazvaću ga mazohistom, upušta se u avanturu zvanu ''zaljubljivanje''. Ono kao, leptirići u stomaku, lepršavost, bla bla...Voleti i biti voljen? -danas zeznut posao. Kao po šablonu, čim se prepustiš tzv. zaljubljivanju, iz istog izadješ: izmrvljen,razočaran, mrziš ceo svet a ne tu osobu koja je i uzrok svega toga.Ono biva nekako izopšteno iz cele situacije... Ne kažem da se ne treba zaljubljivati,štavise...go for it!Ali pažljivo, što je brzo to je i kuso,kažu neki naši preci. Sloow doown girl!Uloge su zamenjene. Oni su sada u ulozi onog što treba da se osvaja non stop. Eh, da je Merlin Monro živa.Da, danas imamo situaciju kada su dzentlmeni retka vrsta, pa se često dovedemo u situaciju da vodimo celu igru a posle se razmišljamo : ''ko je kome tu trebao da otvori vrata?''.Metaforički rečeno,naravno.Ženska emancipacija kažu, šta ste tražile to ste i dobile. Igra je postala ravnopravna. Nemojte misliti da ne znam o čemu pričam, ovo je i te kako moj rejon. - ,,Jao,zasto mi se ne javlja''; ,,Jao,ko zna sta radi'', sve to ide u rok službe. Ali, čemu to?Život postoji i mimo njih, samo to treba na vreme shvatiti. Ne, ovo nije još jedan lajfstajl post, iliti koolumna, nisam ja u tom fazonu...Ja samo želim da sačuvam ženski svet od tih uzurpatora srca, jer ono je krhko i lako lomljivo. Dragi moji čitaoci,zaboravite na duge eseje i teške elaboracije. Ovo sam ja u kratkim crtama.

Back in thA game

Pa,vratih se ja pisanju blogova.Proslo je dosta od mog poslednjeg post-a i mogu vam reci da zalim sto nisam cesce, ovim putem, belezila sta mi se desavalo.Ali prvo da se vratimo na pocetak cele price.Zasto ''Rotkvica''?Neobjasnjivo.Drzala sam u tom momentu salatu od rotkvica i sam taj naziv za blog mi je izgledao veoma simpatican.Impresije za naziv su za sada dobre.A da,zelela bih da se zahvalim svojim kolegama, ciji su me blogerski radovi inspirisali da se vratim na ove staze(pronacice se oni).U medjuvremenu sam upisala Filozofski fakultet,smer zurnalistika,tako da cu ovaj blog iskoristiti za redovno objavljivanja informacija sa istog.Recenicu ''ovde tesko da mogu da budem objektivna'' cu zadrzati, buduci da cu to i moci samo ovde.Dvoumila sam se da li da se vratim pisanju,najvise zbog toga sto se plasim sta cu reci i na koji nacin.Nisam poznata po tome da drzim jezik za zubima i zbog toga uvek izvucem deblji kraj,no ovde cu se potruditi da budem umerena.A ko se mozda se ipak desi da kritikujem,''pravim se pametna'' i prozivam,kome smeta neka vrati istom merom,fali nam blog spisatelja.Cekam sledeci nalet inspiracije.