Status kvo iz očaja

     Kako je jednom čuveni američki režiser, Orson Vels kazao: ,,Um može biti kao padobran, funkcioniše samo kad je otvoren''. Zašto baš njegov citat? Upravo zbog toga, što današnje društvo izgleda kao jedan loše režiran film, koji se publici servira kao bezazleni, distraktivni, paket osecaja ugodnosti. Ali kao i svaki loše upakovan produkt,( da li film ili možda društvo) finalni proizvod je lako kvarljiv. Razuman korak je saniranje načinjene štete.

       Društvo je teško popraviti ali ne i nemoguće. Međutim postoje ona, koja su naprosto prihvatila trenutno stanje- status kvo, a sa takvima, vreme je ključno. Teško je pomeriti se iz tog stanja, teško je, jer pruža neodoljivi osećaj sigurnosti i pripadanja. Nisi ni svestan da problem postoji i negiraš njegovo postojanje , jer i dalje ti je lepo i udobno. Odbijaš promenu, jer zahteva napor, a sve zbog tamo neke neizvesnosti.

     Time, navode stručnjaci, potrebno je usmeriti snage ka toj lenjoj jedinki društva, i doći do prevazilaženje  ustaljenog razmišljanja većine, sa ciljem prihvatanja sveprisutne različitosti. Često citirana premisa sociologa, jeste da promene uvek kreću od pojedinca.

      Alarm nam uključuju, mladi iz Centra za prava deteta, koji ističu, da je skoro 30 odsto mladih u srednjim školama spremno da pretuče druga homoseksualca, petina ih favorizuje etnički čistu državu , dok ostatak uopšte nema pojma koja su njegova prava. ,,Mladima je neophodno da se osećaju i psihički i fizički sigurno'', dodaje Centar.

     Da li nam to mladi poručuju, koliko je ''saniranje'' potrebno našem društvu? Posledice građanskih ratova, doveli su državu do mukotrpne tranzicije, koja je uzela svoj danak. Okvir društva postao je previše uzak i tesan, za sve one ''različite''. Višegodišnja izolacija i slab protok informacija, stvorilo je pogodno tlo za masovno ''razmnožavanje'' stereotipa i predrasuda. Stvoreni su nasilni načini etiketiranja i diskriminacije. Manjinske grupe, su te na koje se sav bes i agresija usmeravaju.

     Odrastanje u takvom društvu nije bilo lako. Mehanizmi delovanja stereotipa i predrasuda već su utkani u svest, i nevidljivo se prostiru se  kroz sve aspekte društva. Ismevati različite pripadnike država, etničkih grupa, veroispovesti, uglavnom kroz viceve, provlači se kao normalno i prihvatljivo. – navode autorke rada ''Ni crno ni belo''- modela za rešavanja problema postojanja predrasuda, i zaključuju, da se društvo nosi razmišljanjem : ,,nismo mi krivi, oni su'', naravno po principu ''okrivi žrtvu''.

     Reforma u školstvu, bitan je reper za pokretanje pravog rešenja za ''konstantno okrivljavanje''. Autorke još smatraju da je veoma važno razvijati alternativne stavove kod mladih, kao glavni oslonac promenama koje nam predstoje. Neophodno je da se mladi osnaže i preuzmu ulogu, kojom će doprineti stvaranju jednog filma, filma sa poukom. Jer kako čuveni filozof Heraklit kaže: svet izgara ali i ponovo se rađa.