Ovo je još jedan glupi tinejdžerski film

Osnovna škola, njegovi prvi nestašluci, rekli su da je simpatično. Profesoricu iz engleskog podvrgao je ruglu, stavljajući lepak na njenu stolicu. Razred se slatko smejao, bio je heroj. Dobijenu kaznu primio je sležući ramenima, jer on je ipak, ''englesku gusku'' ''naučio pameti'' , zbog toga što mu je dala keca. Ne bih da vas smaram, ali ovo je vid, prvostepenog devijantnog ponašanja.

Svoju silinu i stečenu popularnost, kasnije je popeo na viši nivo. Nagomilano samopouzdanje i želja za daljim ''isticanjem'', obrušila se na one slabije. Njegove hireve i iživljavanja, maltretiranjem na različite načine, trpeli su slabašni petaci,koji su nebrojeno puta, plačući odlazili kući, upravo sa mesta koje se svuda naziva... ''bezbedno'' za decu.

Jednog dana, jedan šestak je plačući došao kući. To nije bio prvi put. Majka je bila previše zauzeta da bi primetila, da sa njenim detetom, nešto nije u redu. Štaviše, niko nije primećivao, ili nije želeo da primeti. Ne zato što se to, tako ''očigledno'' primećuje, već zato, što se podrazumeva u našem društvu, a kao sastavni deo odrastanja. Na tebi je da ''školskom siledžiji'' kažeš ,,PRESTANI!''. Humor, reći ćete. Naravno, ovo je idealan scenario nekog edukativnog filma ,,kako rešiti konflikt, mirnim putem''. Vrlo često, teško primenjiv u praksi, osim naravno u prvoklasnim američkim filmovima i serijama na RTS-u.

Realnost je drugačija. Šestak će biti maltretiran, dok to siledžiji ne prestane da bude zanimljivo. Šestak će se povlačiti u sebe, postati destruktivan, zatvoren i sociopata. Opet poznati scenario, reći ćete, jer viđali smo ga već negde (čitaj: na serijama na RTS-u). Samo što kod nas ''žrtve'' ne postaju potencijalne ubice, silovatelji i otmičari. Pre bih rekla da su problem ovi drugi, kao ovaj sa početka ''priče''.

,,Škola bez nasilja'', počelo je da se propagira,(kad Evropa pritisne, sve se može). Neko je konačno ''pogledao'' kroz stakla, po školskim hodnicima... a školskoj faci je stigla plava koverta. Doduše, ne njemu, već njegovim roditeljima, opštinskim ''budžama'', direktorima bitnih preduzeća. (smeh uz plač). Tata, ugledni direktor, ne može da ima sina koji maltretira decu, on ima sina koji je jak i i borben, on ga je tako vaspitao...ili nije,hm... Sina koji svojim ''isticanjem'', pokazuje svoju jačinu i iziskuje poštovanje, jer tako se ponašaju pravi muškarci. Za školu- opravdanje je pubertet, a za šestaka, period još većeg maltretiranja.

Prirodni poredak, neko bi rekao, jači uvek opstaju a slabiji otpadaju. Ja bih rekla, da neću da budem jaka, ako će neko zbog mene, automatski biti eliminisan. Posle šestaka, bio je opet jedan šestak, pa još jedan. U tim momentima, profesori ''dignu ruke'' i željno isčekivaju malu maturu, naše školske face. Izbacivanje ne dolazi u obzir, zna se čiji je on sin.
Srednja škola, školski prestupi ''srednje teški'': bežanje sa časova, neizmerna količina drskosti, nepoštovanje profesora, kečevi, opet...i tako u nedogled. Majka će reći: ,,ma pubertet, smiriće se on''. A on, gospodin, provalio šta je pljuga. Provalio i da to smeta profesorima, pa prvi svoj cigar' pali pred profesorima. Prva opomena pred isključenje i ćaletovo reagovanje. Osećaj nedodirljivosti raste, kao i broj izostanaka.

Prva čarka sa starijim učenikom, par udaraca... stariji učenik pada na zemlju. On nastavlja da ga udara, a njegova ''nedodirljivost'' raste, ''probija plafon''... On dobija zvanje delikvent, još uvek mlađi, ali ne za potcenjivanje, jer njemu se tek predviđaju, velika dela u dokazivanju muškosti, (Još gora mi je činjenica, da postoje devojke, koje ovakvi momci, neopisivo privlače. No o tome drugi put). Svaku svoju sledeću tuču, uvek je uspevao sam da izazove, a to ne može svako, priznaćete... tako da moramo da mu odamo priznanje, možda orden za hrabrost. Školu nije završio, jer je na kraju ipak, izgubio pravo na školovanje zbog duplog ponavljanja godine. Malo pravde u nepravdi. A više opasnosti na ulici, hm.. mač sa dve oštrice.

Sada, predstavlja strah i trepet, gde god da se pojavi. Njegova nedodirljivot je prešla i na one koji su jači, pa čak i stariji od njega, bili oni doktori ili policajci, nebitno je. Oni su samo mali pijuni, sitne prepreke za dostizanje, neverovatne moći nedodirljivosti, osećaj, koji na njega deluje kao opijum, ili 'pak, životni stil. On vidi hrabrost, a mi glupost i veliki nedostatak edukacije, kako kućne, tako i školske. Sada već, prost tatin sin, koji za Kolumba misli da je novi igrač Chelsia, ima pogrešne ventile, za svoju neizmernu količinu, pogrešno usmerenih testosterona, a svet vidi, kao borbu za dokazivanje muškosti u plemenu. Ovog puta bih samo plakala.